Стабло је надземни део дрвенасте биљке, на коме се налазе дебло и крошња. Прелазак дебла у корен назива се жилиште. Дебло се код одређених врста завршава на врху крошње (моноподијално ) гранање, а код других се губи у разгранатој крошњи (симподијално) гранање.

Корен обавља физиолошку и механичку функцију. Физиолошка функција је снабдевање стабла водом и минералним материјаама. Механичка функција се одражава кроз учвршћивање стабла и заштиту од спољашњих негативних утицаја. Постоје три основна типа кореновог системa: жила срчаница, срцаст корен и плитак (површински) корен.

Лист се састоји из лиске, петељке и зализака.

Распоред листова као и пупољака на избојку може да буде спиралан, (храстови), наизменичан, (липе), наспраман (јавори), пршљенаст (клеке).

Према облику листови се деле на просте и сложене. Прост лист је ако се на једној петељци налазо само једна лиска. По облику може бити игличаст, дугуљаст, линеаран, објајаст, јајаст, елиптичан, округласт, бубрежаст, срцаст, стреличаст, копљаст, ромбичан и штитаст.

Сложен лист је ако са лисне петељке полази више засебних лиски.. Сложен лист се познаје по томе што у пазуху листића нема пупољака. Сложен лист може бити трочлан, прстасто сложени и перасто сложен. Перасто сложени лист може бити парно перасто сложен и непарно перасто сложен. Код неких врста дрвећа појављују се двоструко и троструко персти листови. По трајности листови су зимзелени, полузимзелени и листопадни.