Алувијално-хигрофилне шуме
Комплекс алувијално-хигрофилних типова шума обухвата велики број заједница, насталих у условима интензивног влажења у речним долинама. Допунско влажење може бити од речног тока, поплавних вода и високог нивоа подземне воде. Ове шуме се карактеришу хигрофилним дрвенастим врстама, као што су јове, врбе, тополе, пољски јасен и лужњак. Највећи значај имају шуме у алувијалним равнима великих река. Са постепеним смањивањем влажности смењују се врсте дрвећа (црна јова – бела врба – тополе – пољски јасен – лужњак – граб). Јављају се на хидроморфним (семитерестричним) земљиштима, који су под утицајем плавних и подземних вода и на аутоморфним (терестричним) земљиштима, која су заступљена на вишим теренима, ван утицаја плавних вода. У овом комплексу су заступљене и следеће врсте: жешља, клен, глог, дивља крушка, дивља јабука, брестови, граб. У спрату жбуња се јављају хигрофилне врсте: трске, крушина, барска ива, багренац, свиб, барска нана, оструга, разводник, курика, удика, дивља ружа. Приземну флору овог комплекса чине каљужница, ђурђевак, зечја стопа, јагорчевина, добричица, као и траве из родова Carex, Festuca и др.