Ксеромезофилне китњакове и грабове шуме
Овај комплекс чине шуме горњег брдског и доњег нископланинског појаса на надморским висинама од 400 – 800 метара. Орографски условљена шума китњака и граба може се јавити и у нижем појасу ксеромезофилних шума у речним долинама, на хладним и влажним, понекад и мразним стаништима. У већем делу Србије, у подручју шума сладуна и цера, јавља се китњак – граб као следећа ороклиматогена шума на граници брдског и планинског појаса. Осим китњако – грабових, заступљене су и монодоминантне шуме китњака, шуме китњака и цера и шуме чистог цера. Услови станишта у овом комплесу су повољнији за развој шуме (веће количине падавина, мање екстремне температуре), од оних у шумама сладуна и цера. На теренима са израженим нагибом је повећана угроженост од ерозије и клизишта. У спрату жбуња се могу јавити: глог, дрен, свиб, брекиња, жешља, црна зова, купина, и др. Приземну флору у овом комплексу чине траве из рода Festuca, Luzula, Poa, Carex, затим напрстак, добричица, лазаркиња, мишјакиња, зечја стопа, бршљан, маховине и др.
Назад