Мезофилне букове и буково четинарске шуме
Комплекс мезофилних букових шума у Србији обухвата широк појас, од брдске букове шуме у зони сладуна и цера на надморској висини 100-300 m, до шума букве и планинског јавора, букве-јеле-смрче и субалпијске букве у високопланинском региону (1400 – 1600 m). Тежиште овог појаса је у планинском региону надморске висине од 800 до 1200 m, у коме преовлађују монодоминантне шуме букве (Fagetum moesiacae montanum), на развијеним смеђим земљиштима, дајући основни печат целом комплексу. Уз букву, која је доминантна за цео комплекс, јављају се лишћарске, а ређе и четинарске врсте као што су: јела, горски јавор, јавор млеч, планински јавор, бели јасен, китњак, мечја леска, црни граб, смрча, крупнолисна липа, брдски брест, граб, дивља трешња и др. Од жбунастих врста заступљене су купина, малина, боровница, зове, кострика, ликовци и др. Приземну флору овог комплекса чине следеће врсте: лазаркиња, брадавичак, здравац, копитњак, плућњак, недирак, ресуља, зечја соца, бела бреберина, различите папрати и траве из родова Luzula, Festuca, Carex, као и геофити (сремуш нпр.), који рано цветају и завршавају свој вегетациони период пре олиставања букве. Шуме из овог комплекса се одликују великом изданачком способношћу, што доводи до појаве девастираних „пањача“.
Назад