Термофилне борове шуме
Овај комплекс чине углавном шуме црног бора на плитким, стрмим земљиштима, где долази до пуног изражаја утицај геолошке подлоге на базичним стенама (кречњаци, доломити, перидотити и серпентинити). Земљишта чине различити стадијуми развоја на поменутим супстратима. Осим црног бора, у осталим шумама овог комплекса, јављају се још неке четинарске и лишћарске врсте као едификатори: бели бор, оморика, црни граб, мечја леска, китњак и балкански китњак. На Златибору се јавља, али и шире у западној Србији, шума белог и црног бора (Pinetum nigrae – silvestris) на стрмим нагибима и надморским висинама 800 – 1500 m. Земљиште је плитко и скелетно (ранкери). На сувљим и топлијим земљиштима, испод 1000 m, присутнији је црни бор, а на вишим, дубљим и свежијим земљиштима чешћи је бели бор. Приземно у шуми доминира црњуша (Erica carnea). У спрату жбуња се јављају: црњуша, курика, јоргован, руј, јеремичак, боровница и др. Приземну флору у овом комплексу чине млечике, купина, гавез, траве из рода Sesleria, Carex, Bromus и др.
Назад