Фригорифилне четинарске шуме
У вишем планинском региону, на надморским висинама између 1300-1400 m и 1800-1900 m у Србији се налази зона хладне бореалне климе, а земљишта се одликују успореним процесима хумификације и образовањем хоризоната полусировог или сировог хумуса на површини. У том појасу у највећем делу Србије, као климарегионалан вегетација јављају се шуме смрче (Picea abies), а само у најјужнијим деловима заузимају мале високопланинске шуме молике (Pinus peuce) или мунике (Pinus heldreichii). Шуме смрче су монодоминантног карактера и одликују се густим склопом. Спрата жбуња нема, а приземно се налази мањи број карактеристичних врста: Vaccinium myrtillus, Oxalis acetosela, многе маховине и неки лишајеви. Планинске шуме смрче (Piceetum abietis montanum serbicum) Климарегионална смрчева шума која се јавља на Копаонику, Голији, Сувој планини, на надморској висини 1550-1750 m, на силикатним и карбонантним стенама. Субалпијске смрчеве шуме (Piceetum subalpinum serbicum) Обрашћују планинске пределе до близу 2000 m, али се јављају и ниже на увалитим мразиштима где се јављају климатске инверзије. Климатски услови су оштрији, вегетациони период је кратак, траје око 3 месеца. Шуме молике (Pinetum peuces) Шуме ове реликтне и ендемске врсте јављају се код нас у појасу 1400-2100 m.. Спрат жбуња је сиромашан врстама, а у спрату приземне флоре доминира боровница Vaccinium myrtillus. Ове шуме имају шумско-привредни и научни и туристички значај у пределима изузетне лепоте.
Назад