Шуме субалпијских жбунастих четинара и лишћара
На надморским висинама изнад 1800 m јавља се ниска жбунаста вегетација, као последњи високопланински појас дрвенастих врста, на граници са планинским пашњацима. У Србији се жбунасте заједнице бора кривуља (свеза Pinion mugo) налазе на кречњацима Суве планине, на стрмим, северним падинама, као трајни стадијум у појасу смрче. На Старој планини на висини око 1950 m, налазе се остаци некада шире распрострањених заједница кривуља. На већини других високих планина, на киселим силикатним стенама, налазе се ниске жбунасте заједнице клечице (Juniperus nana) и боровнице (Vaccinium myrtilus), на киселим хумусно – силикатним земљиштима. Ове заједнице називају се „планинске вриштине“. На Копаонику оне представљају деградациони стадијум високопланинских шума смрче. Ове заједнице имају заштитни карактер, јер штите најизложеније планинске гребене од ерозије земљишта, спречавају стварање бујица, одрона стена и снежних лавина.
Назад